Vanbračna zajednica: Podela imovine
Pitanje podele imovine u vanbračnoj zajednici često izaziva nedoumice u pogledu da li su prava vanbračnih partnera potpuno izjednačena sa pravima bračnih partnera, naročito kada je reč o sticanju i raspodeli zajedničke imovine.
Iako Porodični zakon načelno izjednačava brak i vanbračnu zajednicu u pogledu imovine, ipak postoje neke specifičnosti na koje treba obratiti pažnju.
Iz tog razloga, ovaj tekst se bavi ključnim pitanjima koja se odnose na podelu imovine u vanbračnoj zajednici, uslovima koji moraju biti ispunjeni za ovu podelu, kao i pravnim opcijama koje partneri mogu koristiti kako bi obezbedili svoja prava.
Kada dolazi do podele imovine stečene u vanbračnoj zajednici
Podela imovine u vanbračnoj zajednici može se izvršiti u bilo kojem trenutku – čak i dok vanbračna zajednica traje.
Dakle, iako mnogi veruju da se imovina deli isključivo nakon prestanka vanbračne zajednice, to nije tačno.
Takođe, važno je da znate da Porodični zakon (kao osnovni propis koji se odnosi na vanbračnu zajednicu, što znači da ne postoji poseban zakon o vanbračnoj zajednici) izjednačava brak i vanbračnu zajednicu u pogledu podele zajedničke imovine, što znači da vanbračne partnere važe ista pravila kao i za supružnike, a to je:
- Imovina koju steknete radom sa vašim vanbračnim partnerom, za vreme trajanja vanbračne zajednice, predstavlja vašu zajedničku imovinu, a
- Imovina koju je svako od vas stekao pre zasnivanja vanbračne zajednice ili čak tokom trajanja zajednice ali ličnim poklonom ili nasleđem, predstavlja vašu posebnu imovinu.
Kako se vrši podela udela u zajedničkoj imovini vanbračnih partnera ?
Udeli vanbračnih partnera u zajedničkoj imovini su idealni, odnosno ne dele se fizički već se izražavaju kao procentualni udeli u celokupnoj imovini, a zakonska pretpostavka je da su jednaki (50/50%).
Baš iz ovog razloga, jedan vanbračni partner ne može samostalno raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini (prodati ga ili opteretiti), bez saglasnosti drugog.
Ovde se javlja još jedno često pitanje, a to je da li je moguće dokazivati drugačiji (veći) procentualni odnos udela?
Odgovor je da jeste, ali isključivo sudskim putem.
Pre ovakve formalne podele imovine ne postoji drugi način za određivanje koji deo zajedničke imovine pripada kom partneru osim, naravno, ukoliko ste se dogovorili oko udela u okviru sporazuma o deobi zajedničke imovine i solemnizovali ga kod javnog beležnika.
Uslovi koji moraju biti ispunjeni za podelu imovine u vanbračnoj zajednici
Za podelu imovine u vanbračnoj zajednici postoje određeni uslovi koji moraju biti ispunjeni, a ključna pitanja se odnose na postojanje zajedničke imovine I dužinu trajanja zajednice.
Naime, da bi se stekla prava na podelu imovine, par mora biti u vanbračnoj zajednici najmanje 3 godine.
Zapravo, ovaj uslov nije toliko vezan za podelu imovine, koliko je vezan za formalno priznavanje same vanbračne zajednice.
Osim toga, za podelu imovine u vanbračnoj zajednici, partneri moraju imati zajedničku imovinu koja je stečena tokom trajanja zajednice, a koja je kao takva upisana u katastar nepokretnosti.
Ako partneri nisu ulagali zajedno u imovinu ili ako imovina nije stečena za vreme trajanja zajednice, kao I ako to nije jasno dokumentovano, nema osnovnih uslova za podelu.
Vanbračna zajednica dokazivanje
S obzirom da se vanbračna zajednica ne zaključuje pred nadležnim organom (matičarem), već je za njeno postojanje dovoljna jednostavna saglasnost partnera, njeno dokazivanje je nešto teže.
Najčešće se vanbračna zajednica dokazuje uz pomoć svedoka, zajedničkih fotografija i druge dokumentacije koja govori u prilog postojanja zajednice, ili u vanparničnom postupku, tek nakon smrti jednog od vanbračnih partnera.
Takođe, imate i opciju da kod notara potpišete izjavu o postojanju vanbračne zajednice, ukoliko vam je potreban dokaz za ostvarenje nekog konkretnog prava.
Jednom kada dokaže postojanje vanbračne zajednice, vanbračni partner ima skoro sva ista prava kao I bračni (pravo na podelu imovine, izdržavanje, porodičnu penziju, zdravstveno osiguranje, itd.), osim prava koja se tiču nasleđivanja.
Šta to znači?
To znači da vanbračni partner ne nasleđuje svog pokojnog vanbračnog partnera, osim ako nije bilo drugačije određeno testamentom ili ugovorom. Iz tog razloga, uvek je preporučljivo da se, tokom života, vanbračni partneri konsultuju sa advokatom za porodično pravo, a kako bi obezbedili pravnu zaštitu svojih interesa u slučaju raskida zajednice ili smrti jednog od partnera.
Kako podneti tužbu za podelu imovine u vanbračnoj zajednici?
Kada među partnerima u vanbračnoj zajednici ne postoji dogovor o podeli zajedničke imovine, tužba za podelu imovine postaje neizbežna.
U ovoj tužbi, treba da zahtevate utvrđivanje zajedničke imovine i određivanje procentualnog udela svakog partnera.
Sud će odlučiti o podeli imovine na osnovu podataka koje obe stranke izlože i dokaza koje predlože.
Ukoliko je imovina teško deljiva (kao što je često slučaj sa nekretninama), može se pristupiti njenoj prodaji, a novac od prodaje se deli prema utvrđenim udelima.
Da li se sporazum o podeli imovine može poništiti zbog pretnji ili prevare vanbračnog partnera?
Nažalost, ovakve situacije nisu retke, posebno u slučajevima gde postoji neravnoteža moći ili emocionalna zavisnost između vanbračnih partnera.
Primer bi bile situacije u kojima jedan partner preti drugom da će ga izbaciti iz zajedničkog doma ukoliko ne potpiše sporazum kojim se odriče svog prava na deo imovine. Ili, partner prikriva postojanje određene imovine, a kako bi se sporazum sklopio na štetu drugog partnera.
U svakom slučaju, sporazum o deobi zajedničke imovine može se poništiti ukoliko je zaključen pod pretnjama, prevarom ili drugim vidovima prinude.
Prema opštim pravilima obligacionog prava, svaki ugovor zaključen pod takvim okolnostima smatra se ništavnim jer nije donesen slobodnom voljom obe strane.
Ukoliko smatrate da ste sklopili ovaj sporazum na ovaj način, treba da pokrenete postupak pred sudom i pružite dokaze o pretnjama, prevari ili manipulaciji. Dokazi mogu uključivati poruke, svedoke, dokumentaciju ili bilo koje druge materijale koji potvrđuju tvrdnje.
Sud zatim procenjuje okolnosti i odlučuje da li sporazum treba da bude poništen.
Da li rad u domaćinstvu i briga o deci utiče na podelu imovine u vanbračnoj zajednici?
Iako ovakve aktivnosti nisu direktno povezane s prihodim, zakon rad u domaćinstvu i brigu o deci smatra ravnopravnim i značajnim doprinosom sticanju zajedničke imovine u vanbračnoj zajednici.
Razlog za to je jer ovakav doprinos, najčešće žena u vanbračnoj zajednici, omogućava drugom partneru da se posveti poslovnim I finansijskim obavezama, te se kao takav tretira kao rad jednak radnom odnosu.
Ovo osigurava da partneri koje su pretežno posvećeni domaćinstvu i porodici nisu zakinuti u procesu podele zajedničke imovine.
