Ugovor o radu

Ugovor o radu: Sve što želite da pitate advokata za radno pravo

Dobili ste svoj prvi posao ili novu karijernu priliku, sa raznim obećanjima o vašim pravima i benefitima koje žete uživati, a onda pred vas stigne ugovor o radu.

Taj ugovor o radu je pun pravnih termina koje vam niko nije objasnio, sa gomilu nejasnoća koje u Vama bude sumnju:

„Da li je sve u redu sa ovim što potpisujem?“

Ovaj tekst postoji upravo da vam pruži jasan odgovor na ovo pitanje, a i sva druga koje biste inače potražili od advokata za radno pravo.

Ako radite, planirate da radite ili menjate posao – ovo su stvari koje morate znati.

1. Kako da znam da li je moj ugovor o radu zakonit?

Kao što sam gore spomenula, zabrinutost zaposlenih u vezi zakonitosti njihovog ugovora o radu uglavnom počinje sledećim pitanjima: 

• „Potpisao/la sam nešto, ali nisam siguran/na šta“ 
• „Na papiru piše jedno, ali u praksi radim drugo“
• „Imam neke čudne klauzule u ugovoru o radu, gde se odričem prava na….“

I često u praksi, ako Vas more ova pitanja, postoje neki problemi sa vašim ugovorom o radu, odnosno isti nije sklopljen u skladu sa Zakonom o radu.

Iz tog razloga, evo nekoliko stvari koje treba da znate, a spram kojih možete proceniti da li je vaš ugovor o radu zakonit:

Pod broj jedan, ugovor o radu mora biti sklopljen u pisanom obliku i dostavljen zaposlenom pre stupanja na rad. Ako radite bez pisanog ugovora ili ste ga dobili tek nakon nekoliko meseci rada, ovo su već prvi znakovi nepravilnosti.

Takođe, ugovor o radu mora sadržati ključne elemente: tačan opis posla, platu, radno vreme, mesto rada, početni datum, i dr. 

U vezi toga, važno je da nijedna odredba u ugovoru ne krši minimalne standarde postavljene u Zakonu o radu – npr. plata Vam ne sme biti ispod zakonski propisane minimalne ili broj dana godišnjeg odmora ne sme biti ispod propisanog. 

Za slučaj da su vam uslovi rada u ugovoru o radu ispod onoga što zakon garantuje, to je znak da vaš ugovor nije zakonit. 

U ovom slučaju možete pokrenuti radni spor protiv vašeg poslodavca pred nadležnim sudom (parnično odeljenje), s tim da je važno da pre toga prikupite sve neophodne dokaze koji govore u prilog razlici između ugovora o radu i stvarnog stanja (npr. ako u ugovoru piše da radite 4 sata dnevno, a u stvarnosti radite puno radno vreme, bilo bi dobro to zabeležiti, sačuvati poruke/mejlove koji govore u prilog tome, pribaviti svedočenja kolega, dokaze o prisustvu, itd.).

2. Kada ne bi trebalo da potpišem ugovor o radu?

Odlično pitanje. Ne bi trebalo potpisivati ugovor o radu ako postoje znaci da krši Zakon o radu ili druge propise. 

Opet isti primer, ako vam poslodavac nudi uslove lošije od zakonskih (manja plata od minimalne, manji odmor, obaveze koje nije pravno moguće tražiti), te odredbe su ništave. Ako niste sigurni šta Vam zakon garantuje, uvide Vam može dati advokat za radno pravo.

Takođe, ne bi trebalo da potpisujete ugovor o radu sa „dodatnim izjavama“, kao što su npr. blanko ostavka I slično. Uslovljavanje kandidata ostavkom je protivzakonito. 

Konačno, pripazite na situacije u kojima Vam poslodavac ne želi pružiti informacije o uslovima rada pre potpisivanja ili Vam on ili njegov HR ili pravnik ne dopušta da se posavetujete sa advokatom pre potpisivanja. Ovo je jedan od najjasnijih znakova da postoji neki vid zloupotrebe zakona i vaših radnih prava, i ovakva taktika krši načelo fer odnosa koje je jako važno u radnim odnosima.

Sve je ovo primenljivo i na aneks ugovora o radu, odnosno njegovo potpisivanje, pogotovo kada Vam aneks smanjuje prava zagarantovana Zakonom, kada se isti nudi bez opravdanog razloga ili kada Vam nije ostavljeno vreme da se upoznate sa sadržajem aneksa pre potpisivanja.

Napomena: Imajte u vidu da nepotpisivanje aneksa ugovora o radu može rezultirati otkazom, ali svakako treba da razmislite da li želite i da li vam se isplati da nastavite raditi u ovakvom radnom okruženju.

3. Šta da radim ako mi poslodavac umesto ugovora o radu nudi neku drugu vrstu ugovora?

Prvo je potrebno razjasniti koju vrstu ugovora vam poslodavac nudi. 

Zakon o radu izričito definiše četiri oblika angažovanja van radnog odnosa:

• ugovor o privremenim i povremenim poslovima (do 120 dana godišnje)
• ugovor o delu (za poslove van delatnosti poslodavca)
•  ugovor o stručnoj obuci i usavršavanju (pripravnički staž) i 
• ugovor o dopunskom radu (dodatno do 1/3 radnog vremena)

Za Vas je važno da znate da svi ovi ugovori, za razliku od ugovora o radu, ne stvaraju radni odnos i ne nose ista prava i obaveze sa sobom. 

Ukoliko vam se nudi anganžman po ugovoru o delu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, proverite da li je to stvarno posao sa ograničenim vremenskim trajanjem ili van delatnosti poslodavca. 

Ako vam deluje da samo formalno potpisujete ove ugovore, a radite sve iste poslove kao zaposleni po ugovoru o radu, bez svih propratnih radnih prava, ovde je reč o potencijalnoj zloupotrebi koja može biti osnov za pokretanje radnog spora u kojem će se osporavati validnost vašeg ugovora tj. utvrđivaće se da li ste zapravo u radnom odnosu.

Drugim rečima, ako sud utvrdi da vaš rad po sadržaju i organizaciji odgovara tipičnom radnom odnosu (radno vreme, nadzor, stalnost posla), isti može prerasti u radni odnos. 

Napomena: Ako vam poslodavac prvo nudi probni rad umesto ugovora o radu, treba da znate da se probni rad ne vodi kao posebna vrsta ugovora, odnosno da se isti može ugovoriti samo u okviru ugovora o radu, i to isključivo u pisanom obliku, najduže do 6 meseci, i za istu vrstu posla koju obuhvata ugovor o radu. 

4. Koja su moja prava po ugovoru o radu?

Ugovor o radu i Zakon o radu vam svakako garantuju sva osnovna prava zaposlenog. 

Pre svega, imate pravo na redovnu zaradu, uz najmanju garantovanu minimalnu platu, kao i na isplatu svih ostalih naknada i doprinosa. Dakle, poslodavac mora prijaviti vaš radni odnos, platu i uplaćivati vam doprinos za penzijsko i zdravstveno osiguranje.

Imate svakako i pravo na rad u bezbednom i zdravom okruženju, čuvanje integriteta i dostojanstva (između ostalog, zagarantovanu kroz zabranu diskriminacije, seksualnog zlostavljanja i mobinga na poslu), kao i na zaštitu u slučaju bolesti ili povrede (zdravstveno osiguranje, bolovanje, naknada bolovanja).

Zakon to obezbeđuje i pravo na slobodan dan (najmanje jednom nedeljno), na godišnji odmor u skladu sa stažom (minimum 20 radnih dana godišnje), na porodiljsko i roditeljsko odsustvo ako ispunjavate uslove i prateće naknade, te na plaćene odmore (bolovanje, smrtni slučaj u porodici, itd.) prema propisima. 

Zaposleni imaju i socijalna prava, uključujući pravo na regres, uvećanu zaradu za noćni i prekovremeni rad, pravo na udruživanje u sindikate, na kolektivno pregovaranje i kolektivne odmore, itd. 

Naravno, svačiji ugovor o radu će izgledati drugačije, te Vaš ugovor može sadržati i prava veća od navedenih/Zakonom zagarantovanih (npr. možete imati više slobodnih dana, očevi mogu imati pravo na plaćeno odsustvo u slučaju rođenja deteta, možete imati pravo na otkup deonica firme po povlašćenoj ceni, pravo na bonus, itd.) – bitno je samo da vaš ugovor o radu ne predviđa prava manja od Zakonom propisanih.

5. Kada se zaključuje ugovor o radu na određeno vreme?

Zakon o radu propisuje da se ugovor o radu na određeno vreme može zaključiti samo kad postoje objektivni razlozi za ograničenje trajanja radnog odnosa.

To su, dakle, slučajevi kada posao ima vremenski određen rok (npr. rad na projektu sa jasnim rokom završetka, sezonski poslovi, zamena privremeno odsutnog radnika koji je na bolovanju), ili kad je u pitanju privremena potreba poslodavca (npr. povećana proizvodnja u sezoni, izgradnja objekta). 

Ako ovakvih opravdanih okolnosti nema, ugovor bi prema zakonu trebalo sklopiti na neodređeno vreme ili ne bi uopšte trebalo sklapati ugovor o radu na određeno vreme.

6. Koliko najduže sme da traje ugovor o radu na određeno vreme?

Opšta granica je 24 meseca (2 godine) ukupnog trajanja ugovora o radu na određeno vreme kod istog poslodavca, uključujući i sve njegove produžetke – uz mogućnost da se prekid kraći od 30 dana ne računa kao prekid kontinuiteta. 

To znači da poslodavac može više puta produžavati ugovor, sve dok zbir tih perioda (sa kratkim prekidima) ne pređe 24 meseca. 

Izuzeci od ovog pravila postoje, ali su retki i izričito predviđeni Zakonom o radu (npr. kod novoosnovanog poslodavca vremenski limit je 36 meseci u prvoj godini poslovanja).

7. Kako da prepoznam da li poslodavac zloupotrebljava ugovor o radu na određeno vreme i nezakonito ga produžava?

Zloupotrebu ugovora o radu na određeno vreme možete prepoznati ako Vas poslodavac iznova i iznova angažuje na određeno, bez opravdanog razloga (npr. nema stvarnih novih privremenih poslova koje opravdavaju ovu vrstu ugovora), i pri tom prelazi zakonski limit od 2 godine. 

Primera radi, znak zloupotrebe je ako poslodavac sa Vama sklopi niz kratkih ugovora pod izgovorom sezonskih ili privremenih poslova, ali posao koji radite je ustaljen i traje dugo, a nivo organizacije rada je kao kod stalnih radnika. 

Ako smatrate da vam poslodavac nudi ugovor o radu na određeno vreme radi izbegavanja poštovanja vaših radnih prava, možete pokrenuti radni spor radi utvrđivanja da je vaš ugovor nezakonit, odnosno utvrđivanja radnog odnosa.

8. Koja su moja prava kao zaposlenog ako imam ugovor o radu na određeno vreme?

Zaposlenima koji rade po ugovoru o radu na određeno vreme pripadaju ista osnovna prava kao i zaposlenima na neodređeno, sa jedinom razlikom što nemaju garanciju da će radni odnos trajati neograničeno.

Razlika je takođe u proceduri prestanka radnog odnosa, u smislu da vam poslodavac  može ne produžiti ugovor o radu na određeno vreme bez obrazloženja (jednostavno mu isteče rok).

9. Šta se dešava ukoliko mi istekne ugovor o radu na određeno vreme dok sam na trudničkom ili porodiljskom?

Zakon o radu štiti trudnice i porodilje od prestanka radnog odnosa, pa čak i u slučaju isteka ugovora o radu na određeno vreme. 

Dakle, čak i ako imate ugovor o radu na određeno vreme, poslodavac Vam ne može uručiti otkaz, te vam se rok ugovora u ovom slučaju produžava do isteka porodiljskog odsustva i odsustva nege deteta (365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće dete).

Ukoliko ipak dobijete rešenje o otkazu u ovakvoj situaciji, znajte da je isto po zakonu ništavo i da možete da obarate ovakav otkaz na sudu, u radnom sporu.

Važno: Ako saznate za trudnoću tek nakon otkaza, i u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavestite poslodavca o trudnoći uz odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa, rešenje o otkazu biće ništavo i poslodavac je i u ovom slučaju dužan da Vas vrati na rad do isteka odsustva.

10. Da li ugovor o radu na određeno vreme može da preraste u ugovor o radu na neodređeno vreme?

Ukratko: Da. 

Npr. ako se vaš ugovor o radu na određeno vreme produžava suprotno Zakonu o radu ili ako nastavite da radite kod poslodavca 5 ili više radnih dana nakon isteka ugovorenog perioda, smatra se da je zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme

Dakle, ako vaš poslodavac nije formalno raskinuo radni odnos sa Vama, a niste ni obavešteni o prestanku vašeg radnog odnosa, automatski postajete zaposleni na neodređeno vreme. 

Naravno, sve ćete ovo morati utvrđivati pred sudom.

11. Da li poslodavac mora da mi ponudi ugovor o radu na neodređeno vreme?

Ne. Zakon ne obavezuje poslodavca da vam ponudi ugovor o radu na neodređeno vreme nakon isteka ugovora o radu na određeno vreme. 

Jedino što Zakon propisuje jeste da je ugovor o radu na neodređeno vreme u suštini pravilo, a ugovor o radu na određeno vreme izuzetak. Dakle, poslodavac ne mora eksplicitno da ponudi prelazak na neodređeno, ali Zakonom je određen okvir: nakon iscrpljenih okolnosti za određeno, ako se rad nastavlja, radni odnos postaje neodređen po sili zakona.

12. Da li je moguće dobiti otkaz ukoliko imam ugovor o radu na neodređeno vreme?

Da, moguće je, ali pod strožijim uslovima nego kod ugovora o radu na određeno vreme. 

Zakon o radu predviđa razne razloge za otkaz ugovora o radu na neodređeno: npr. tehnološki višak, umanjenje obima posla, loši rezultati u radu, kršenje radnih obaveza ili radne discipline, itd. 

U svakom od ovih slučaja, otkaz mora biti pravno valjan, pismen, obrazložen, u skladu sa propisanim procedurima, i mora poštovati otkazni rok. U suprotnom, takav otkaz može biti proglašen nezakonitim. 

Ukoliko smatrate da ste dobili otkaz ugovora o radu bez osnova, možete tužiti poslodavca za poništaj otkaza i/ili nadoknadu štete.

Takođe, osim otkaza, ugovor o radu na neodređeno vreme može prestati i sporazumno, ako se zaposleni i poslodavac dogovore o uslovima prestanka.

Napomena: U slučaju otkaza iz razloga koji nisu vaša krivica (npr. tehnološki višak), poslodavac je dužan da vam isplati otpremninu.