Ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju: Odgovori na najčešća pitanja

U Srbiji se, nažalost, ugovor o doživotnom izdržavanju često vezuje za različite simulacije i prevare u kojima davalac i/ili primalac pokušavaju da zaobiđu naslednike u podeli imovine ili prenesu imovinu na nepravičan način. 

Ipak, zakon jasno postavlja granice šta ovaj ugovor može, a šta ne sme da bude. On nije alat za manipulacije, već ozbiljna pravna obaveza zasnovana na uzajamnom poverenju i stvarnoj brizi. 

Naši sudovi strogo proveravaju da li je ugovor sklopljen iskreno i u skladu sa propisima, a ako to nije slučaj, ugovor može biti poništen. 

U nastavku teksta detaljno objašnjavamo koja pravila važe za ovaj ugovor, kako prepoznati potencijalne probleme kod njegovog sklapanja i šta zaista možete očekivati od ugovora o doživotnom izdržavanju.

1. Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju?

Zakon o nasleđivanju u članu 194. precizno definiše ugovor o doživotnom izdržavanju kao:

Ugovor između dve osobe, u kojem jedna osoba – davalac izdržavanja – preuzima obavezu da se brine o drugoj osobi – primaocu izdržavanja – do kraja njenog života. Zauzvrat, po smrti te osobe, davalac dobija u vlasništvo ono što je prethodno dogovoreno – najčešće stan, kuću, plac ili neko drugo konkretno pravo ili stvar.

Verovatno već na osnovu ovakve definicije možete zaključiti da je:

• primalac izdržavanja najčešće starija osoba, odnosno neko ko želi sigurnost i negu do kraja života, dok je
• davalac izdržavanja najčešće rođak, komšija, prijatelj, pa čak i potpuno nepoznata osoba – bitno je samo da se ta osoba ugovorno obavezuje da će se starati o primaocu.

Npr. Zamislimo da baka Milena ima stan u Beogradu i nema bliže rodbine koja bi brinula o njoj. Komšinica Ana, koja živi u istoj zgradi, pomaže joj svakodnevno – nosi joj namirnice, ide s njom kod lekara, plaća račune i uvek je dostupna. Baka odlučuje da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa Anom, u kojem se navodi da će, zauzvrat za tu brigu i negu, Ana naslediti stan nakon njene smrti. Time se Ana obavezuje da se brine o baki do kraja njenog života – bez obzira koliko to potraje. Ako ne ispuni obaveze (npr. prestane da dolazi, ne obezbedi neophodnu negu), ugovor se može raskinuti.

E sad, šta sve podrazumeva izdržavanje?

To će najčešće sam ugovor o izdržavanju precizno definisati, ali se u praksi izdržavanjem obično smatra:

• hranjenje primaoca izdržavanja
• oblačenje, obuvanje, itd.
• negovanje i lečenje u bolesti i starosti
• podmirenje njegovih stambenih i drugih, svakodnevnih potreba
• pa neretko i sahranjivanje primaoca izdržavanja nakon njegove smrti.

Sve u svemu, uglavnom je reč o širokoj lepezi obaveza po davaoca izdržavanja, što je i logično s obzirom da je u pitanju obaveza koja traje do kraja života primaoca izdržavanja, odnosno obaveza koja može trajati i desetine godina.

2. Šta može da bude predmet ugovora o doživotnom izdržavanju?

Zakon o nasleđivanju kaže da primalac može ugovorom preneti samo ono što poseduje u trenutku zaključenja ugovora. Drugim rečima:

Samo ako tada poseduje stan, taj stan može biti predmet ugovora. Ne može obećati buduću imovinu – npr. neku naslednu imovinu koju još nije dobio, ili stan koji tek planira da kupi.

Takođe, predmet ugovora mora biti konkretno određen – nije moguće reći „sve što imam“, već mora pisati, recimo: „stan u ulici toj i toj, broj taj i taj“ ili „50% udela u firmi toj i toj“.

Inače, jako je važno da ne mešate ovaj ugovor sa ugovorom o poklonu, u kojem se imovina ne prenosi odmah, već tek nakon smrti. Ovaj ugovor takođe nije nasledni ugovor niti je automatska zamena za testament – ovo napominjem jer imovina obuhvaćena ugovorom ne ulazi u nasleđe primaoca i ne može se na nju namirivati njegov nužni naslednik.

3. Da li je neophodna overa ugovora o doživotnom izdržavanju kod notara?

Da, overa ugovora o doživotnom izdržavanju kod notara je neophodna. Zakonom o nasleđivanju je predviđena stroga forma – javnobeležnička solemnizacija – pa je ugovor bez overe notara ništav.

4. Da li je moguć raskid ugovora o doživotnom izdržavanju?

Iz nekog razloga, u praksi vlada pogrešno uverenje da ovaj ugovor nije moguće raskinuti. To naravno, nije istina.

Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju je moguć u dva slučaja:

• Raskid ugovora zbog poremećenih odnosa
• Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti

Više o svakom od njih u nastavku teksta:

1. Raskid ugovora o izdržavanju zbog poremećenih odnosa

U ovom slučaju, zakon predviđa da ako se međusobni lični odnosi ugovarača iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor.

Šta znači „poremećeni odnosi“?

To ne moraju biti teški incidenti poput fizičkog nasilja (iako mogu), već i konstantna psihička napetost, ozbiljna neslaganja, svađe, ignorisanje obaveza, omalovažavanje ili bilo koji drugi oblik ponašanja koji čini zajednički život (ili saradnju) nepodnošljivim.

Npr. Gospodin Petar, udovac od 78 godina, potpisuje ugovor o doživotnom izdržavanju sa rođakom Nenadom. Ugovorom se obavezuju da će Nenad brinuti o njemu, a Petar mu ostavlja kuću. Prvih godinu dana, sve funkcioniše kako treba. Međutim, vremenom Nenad počinje da zapostavlja Petra – dolazi retko, ne vodi ga kod lekara, zaboravlja da mu donese lekove, a komunikacija među njima postaje sve grublja i konfliktna.

Petar se oseća usamljeno, ugroženo, i doživljava psihičku patnju jer mu Nenad sve češće prebacuje da mu je „na grbači“. Njihov odnos postaje toliko napet da Petar više ne želi ni da ga vidi.

U tom slučaju, Petar može da podnese tužbu za raskid ugovora zbog poremećenih odnosa. Ako sud proceni da je zaista došlo do ozbiljnog narušavanja odnosa, raskinuće ugovor. Nenad neće steći pravo na kuću, a moguće je i da će morati da plati pravičnu naknadu za ono što nije pružio kako je obećao.

Bitno je napomenuti da ne mora postojati „krivica“ da bi neko pokrenuo raskid – dovoljan je stepen narušenosti odnosa. Ipak, ako je jedna strana posebno kriva za to, druga ima pravo na pravičnu naknadu, prema proceni suda.

Inače, kada sud raskine ugovor iz ovog razloga, primalac izdržavanja mora da vrati ono što je primio – bilo u novcu, uslugama, stvarima, ako je to moguće.

Takođe, ako je ugovor sklopljen u korist treće osobe, a davaoc izdržavanja umre pre primaoca, pravo da traži raskid može imati i ta treća osoba. Na primer, ako je neko preuzeo obavezu da izdržava svoju taštu, a zatim preminuo, njegova supruga (ćerka tašte), može nastaviti da traži raskid ugovora ako se odnos sa taštom pogoršao.

2. Raskid ugovora o izdržavanju zbog promenjenih okolnosti

U drugom slučaju, promena okolnosti daje stranama da od suda traže da izmeni ugovor tako da se odnosi i obaveze prilagode novoj situaciji, ili raskine ugovor, ako se dogovor ne može postići ili je ispunjenje jednostavno nemoguće.

Šta ovo konkretno znači?

Na primer, ako je davaoc izdržavanja dogovorio da pruža svakodnevnu negu i hranu primaocu, ali kasnije doživi tešku bolest i više nije u stanju da to čini, ugovor može biti nepraktičan za njegovu dalju primenu.

Sa druge strane, primalac izdržavanja može se ozbiljno razboleti ili promeniti svoje potrebe — na primer, usled teške bolesti mu treba znatno veća nega i pomoć, što nije bilo predviđeno ugovorom.

U takvim slučajevima, jedna od strana može zatražiti sudsku intervenciju da se odnosi „preurede“ tako da se obaveze i prava prilagode novim okolnostima, ili da se ugovor raskine ako nema rešenja.

Zakon takođe predviđa da, ako se ugovorne strane slože, pravo primaoca izdržavanja može da se pretvori u doživotnu rentu. To znači da primalac dobija novčanu ili drugu redovnu isplatu do svoje smrti, umesto da davaoc izdržavanja lično brine o njemu.

Ova opcija može biti korisna ako davaoc izdržavanja prosto više nije u stanju da pruža usluge, ali obe strane žele da primalac i dalje bude obezbeđen.

3. Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju

Već smo rekli da je ništav, odnosno pravno nevažeći ugovor o doživotnom izdržavanju koji nije sklopljen u propisanoj zakonskoj formi.

Međutim, to nije jedini slučaj koji može dovesti do poništaja ovog ugovora.

Prvo, postoji jedan poseban slučaj ništavosti ovog ugovora, i to ako je davaoc izdržavanja neka institucija ili osoba koja u okviru svog profesionalnog zanimanja ili delatnosti pruža negu i brigu — poput medicinskog osoblja, bolnice, agencije za negu starih ili slično — a pre sklapanja ugovora nije pribavljena saglasnost nadležnog organa starateljstva.

Pored toga, zakon dozvoljava zakonskim naslednicima da traže poništenje ugovora ako ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja, odnosno ako davalac izdržavanja nije zapravo preuzeo nikakav rizik. 

Konačno, Vrhovni sud, Rev 888/2020 (28.10.2020) je u pogledu poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju 2020. Godine dao važno tumačenje o motivima i izvršenju ugovora. Tom prilikom je potvrdio da, iako motivi ugovora obično ne utiču na valjanost teretnih ugovora, apsolutno je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju ako je zaključen “zbog nedopuštene pobude… u cilju izigravanja naslednih prava ostalih naslednika”

4. Nužni deo i ugovor o doživotnom izdržavanju

Zakon o nasleđivanju kaže da je prilikom solemnizacije ugovora javni beležnik dužan da ugovornike naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.

E sad, budući da ugovor o doživotnom izdržavanju isključuje dio imovine iz ostavštine, realan problem je zaštita nužnih naslednika. 

Zakon jasno zahteva upozorenje, ali ne definiše sankciju osim ništavosti ugovora ako prekorači nužni deo. U praksi se zato često dovodi u pitanje da li ugovor može zaobići obavezni deo.

Sve u svemu, zaobilaženje nužnog dela nije moguće i zakonski naslednici mogu podneti tužbu za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju – konkretno ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Npr. davalac izdržavanja je unapred znao da primalac ima još par meseci života zato što boluje od kancera.

Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaoca.

Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaoca.

5. Koji javni beležnik je nadležan za solemnizaciju aneksa ugovora o doživotnom izdržavanju?

U praksi su se javljale nedoumice u vezi toga da li aneks ugovora može da solemnizuje javni beležnik koji je potvrdio glavni ugovor o doživotnom izdržavanju ili je za solemnizaciju aneksa tog ugovora nadležan javni beležnik na čijem se službenom području nalazi nepokretnost u pogledu koje se sačinjava aneks ugovora.

U vezi ove nedoumice, stručni savet javnobeležničke komore Srbije je izdao sledeće mišljenje:

Činjenica da je javni beležnik potvrdio glavni ugovor o doživotnom izdržavanju na određenoj lokaciji ne znači automatski da je isti beležnik nadležan za potvrđivanje aneksa tog ugovora.

Kada se u aneksu ugovora o doživotnom izdržavanju prenosi pravo svojine na nepokretnosti, tada aneks spada u ugovor o prometu nepokretnosti. Prema Zakonu o vanparničnom postupku i Zakonu o prometu nepokretnosti, za solemnizaciju takvog aneksa isključivo je nadležan javni beležnik na čijem se službenom području nalazi nepokretnost koja je predmet prenosa.

6. Koliko iznosi porez na ugovor o doživotnom izdržavanju?

Porez na ugovor o doživotnom izdržavanju je zapravo porez na prenos apsolutnih prava I plaća ga davalac izdržavanja u trenutku smrti primaoca izdržavanja (u praksi najčešće prilikom upisa u katastar).

Ovaj porez iznosi 2,5 odsto od vrednosti nekretnine.

7. Koliko košta ugovor o doživotnom izdržavanju?

Sasvim je prirodno da vas interesuje cena ugovora o doživotnom izdržavanju, i apropo toga treba da znate sledeće:

• Prvi trošak koji ćete imati jeste trošak sastavljanja ovog ugovora od strane advokata za ugovor o doživotnom izdržavanju. Izrada svakog (pa i ovog= ugovora se tarifira prema Advokatskoj tarifi, a moguća su odstupanja gore ili dole u zavisnosti od konkretnog slučaja. Najbolje je da kontaktirate advokata za čije ste usluge zainteresovani i pitate ga za tačnu cenu njegove usluge izrade ovog ugovora.
• Drugi trošak je trošak takse koju notar naplaćuje za overu ugovora o doživotnom izdržavanju. Ovaj trošak je definisan u Javnobeležničkoj tarifi.
• Treći trošak, koji možda i nećete imati, jeste trošak veštaka medicinske struke, a koji vam može zatrebati ako postoji sumnja da primalac izdržavanja prilikom potpisivanja ugovora nije bio u stanju da shvati značaj i posledice svojih izjava — na primer, zbog demencije, psihičkih tegoba ili drugih zdravstvenih stanja. Veštačenje se u tom slučaju koristi kao dokaz u sudskom postupku, najčešće kada zakonski naslednici pokušavaju da ospore ugovor. Ovaj trošak iznosi nekoliko stotina evra (otprilike 200).

Za konkretnije informacije, svakako se preporučuje da kontaktirate advokata za izradu ugovora o doživotnom izdržavanju.