Šta je mobing, a šta nije?

Ako ste na Guglu pretraživali „šta je mobing“, verovatno ste žrtva ponašanja na poslu koje smatrate neprikladnim i sumnjate da je nezakonito.

Ipak, moguće je da niste potpuno sigurni da li ono što proživljavate zaista potpada pod zakonsku definiciju mobinga, pa želite da precizno utvrdite činjenice pre nego što se obratite nadležnim organima.

U tom slučaju, ovaj članak je za vas. 

Na jedan jednostavan način pozabavićemo se temom šta mobing jeste, ali i šta nije – uz mnoštvo primera iz prakse i odsustvo kompleksne pravne terminologije.

Nastavite da čitate za više informacija.

Mobing značenje

Odgovor na pitanje šta je mobing možete pronaći i sami, i to u članu 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu (ostavljam vam ga ovde da samo kliknete na njega).

Dakle, definicija glasi ovako:

Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

Prvo, neka vas ne zbunjuje što se sama reč mobing nigde ne pojavljuje, odnosno što se koristi reč „zlostavljanje“. Zakonski jezik se razlikuje od svakodnevnog govora, ali je u suštini reč o istoj stvari.

Drugo, hajde da raščlanimo ovu definiciju na njene sastavne delove kako bismo bolje razumeli koji uslovi moraju biti ispunjeni da se određeno ponašanje kvalifikuje kao mobing:

Mobing je aktivno ili pasivno ponašanje usmereno ka jednom zaposlenom ili grupi zaposlenih

Mobing ne čine samo aktivne radnje (npr. vređanja ili fizičkog nasrtanja), već i pasivne radnje tipa ignorisanja na poslu, a koje dovode do vaše izolacije na radnom mestu.

Takođe, mobing može biti usmeren i prema grupi zaposlenih, a ne samo jednom čoveku.

Važno je na pomenuti da ako kolega otvoreno kritikuje vaš rad na sastancima ili vas, recimo, isključuje iz svih timskih razgovora, to ne znači automatski da se ove radnje mogu kvalifikovati kao mobing. 

Iako ovo mogu biti primeri zlostavljanja, češće to nisu. Tako da, u krajnoj liniji, odgovor na pitanje šta je mobing najviše zavisi od toga da li su ispunjeni svi drugi uslovi iz zakona da se određeno ponašanje kvalifikuje kao takvo.

Mobing zahteva ponavljanje

Ljudi se najčešće zapitaju šta je mobing tačno, odnosno šta je mobing po zakonu, već u trenutku kada dođe do prve konfliktne situacije na radnom mestu.

Npr. kolega vas jednom smrtno uvredi na poslu i vi se zapitate da li to potpada pod zlostavljanje na radu.

Odgovor na to pitanje možete pronaći u uslovu da se ponašanje mora ponavljati – učestalo i kroz duži vremenski period (npr. od nekoliko meseci) – da bi se smatralo mobingom.

Štaviše, sudska praksa mobing najčešće prepoznaje tek nakon 6 meseci kontinuiranog zlostavljanja, što priznaćete i nije baš idealno rešenje.

Drugim rečima, zlostavljanje koje se desi samo jednom ne potpada pod zakonsku definiciju mobinga. 

Mobing za cilj ima povrede dostojanstva, ugleda, integriteta, zdravlja i položaja zaposlenog

Recimo da vaš šef redovno kritikuje vaš rad na sastancima kojima prisustvuju i drugi zaposleni, a kojom prilikom vas naziva nekompetentnima ili drugim sličnim rečima.

Ako vaš šef namerno pokušava da umanji vaš ugled ili autoritet u timu, a to utiče na vaš profesionalni integritet i dostojanstvo, to bi mogao biti dobar primer šta je mobing u praksi.

Dakle, kada se kaže da mobing „ima za cilj“ povredu dostojanstva, ugleda ili integriteta, to znači da osoba koja se ponaša na način koji se može smatrati mobingom deluje svesno i sa namerom da uzrokuje štetu ili negativne posledice za drugu osobu.

Mobing izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje

Mobing mora kod vas prouzrokovati određene emocije ili određena stanja koja utiču na vaše svakodnevno funkcionisanje.

Npr. ukoliko se zbog određenog ponašanja kolega ili nadređenih osećate zabrinuto kako će vas drugi u firmi tretirati, plašite se da ćete biti kritikovani ili isključeni iz određenih aktivnosti, ili se osećate neprijatno, nesigurno i kao da su svi neprijateljski raspoloženi prema vama, ovakvo ponašanje bi se moglo kvalifikovati kao mobing.

Dok god ovakva ponašanja utiču na vašu radnu efikasnost, dovode do stresa i anksioznosti, stvaraju kod vas osećaj da treba da date otkaz i napustite posao – pa čak ponekad i utiču na ostatak vašeg radnog okruženja – vredi razmisliti o prijavljivanju istih.

Mobing pogoršava uslove rada ili dovodi do izolacije ili napuštanja radnog mesta

Od mobinga se zahteva da vaše radno okruženje učini lošijim nego što bi trebalo biti. 

Alternativno, mobing dovodi do osećanja isključenosti i posledične želje za napuštanjem radnog mesta.

Npr. ukoliko ste primetili da ste počeli izbegavati određene kolege, ili da oni izbegavaju vas, to može biti indikator da se u vašoj firmi dešava neki vid neprikladnog ponašanja.

Za precizniji uvid u to da li se ovakvo neprimereno ponašanje podvodi i pod nezakonito i instrukcije kako dokazati mobing na poslu, najbolje je da se konsultujete sa advokatom za radno pravo, ispričate mu u detalje svoju situaciju i pokažete mu svu dokumentaciju sa kojom raspolažete. 

Tek tada ćete dobiti jasan i tačan odgovor da li ste žrtva mobinga i šta možete da uradite po tom pitanju.

Šta mobing nije?

Razjasnili smo šta je mobing; hajde sada da vidimo šta mobing nije:

• Povremene nesuglasice i nesporazumi između kolega na poslu (npr. različiti pristupi određenom radnom zadatku koji su normalan deo poslovne dinamike)
• Konstruktivna kritika
• Takmičarsko okruženje (može da stvori pritisak u kompaniji, ali to ne znači da je mobing)
• Kada vas npr. neko jednom nazove ružnim imenom u trenutku frustracije, izvine vam se za to, i to se više nikada ne ponovi
• Osećaj nesigurnosti/izolovanosti/straha koji nije utemeljen na tome kako se prema vama odnose vaše kolege ili nadređeni, već na nekim ličnim nesigurnostima
• Pojedinačni akt poslodavca koji sadrži odluku o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog iz radnog odnosa (npr. rešenje o otkazu ugovora o radu koje nije zakonito i koje možete pobijati tužbom, ali ne u postupku koji ima bilo kakve veze sa mobingom)
• Uskraćivanje prava utvrđenog zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu (npr. nije vam isplaćena zarada za par meseci ili nisu vam isplaćeni prekovremeni sati. I ovo rešavate u drugom postupku i ne smatra se mobingom).
• Mere uvedene zarad sprovođenja radne discipline na poslu (npr. zabrana korišćenja društvenih mreža).
• Opravdane aktivnosti zarad zaštite bezbednosti i zdravlja na radnom mestu (npr. obaveza nošenja zaštitne opreme)
• Diskriminacija (koja jeste zabranjena zakonom, ali isto nema veze sa mobingom i protiv nje se borite u drugom postupku)

Kao što vidite, na poslu se mogu desiti mnoge neprijatne situacije, ali one ne znače nužno da je do mobinga došlo ili da ste vi žrtva mobinga na poslu.

Da sumiramo i konkretizujemo šta je mobing:

Mobing je ponavljano, namerno i štetno ponašanje prema zaposlenom, a koje ima za cilj da ga psihički, emocionalno ili socijalno povredi.

To može uključivati različite oblike zlostavljanja, od verbalnih napada i omalovažavanja do socijalne izolacije i prijetnji.

Ako sumnjate da ste žrtva mobinga, važno je da potražite pomoć i zaštitu. Za slučaj da niste sigurni kome prijaviti mobing na poslu, obratite se svom advokatu i zatražite prestanak ovakvog ponašanja, uz naknadu štete koja vam je pričinjena.

Postupci jesu dugi i komplikovani, ali ih možete dobiti.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja/zamenjuje pravni savet.