Sporazumni raskid ugovora o radu: Šta gubite potpisivanjem?

Ako vam poslodavac predlaže da potpišete sporazumni raskid ugovora o radu, verovatno se pitate šta time gubite, a šta dobijate ako pristanete — odnosno, koje su posledice po vaša prava, kao npr. na naknadu sa biroa, otpremninu, staž i druge stavke.

U ovom tekstu saznaćete odgovore na sva ova pitanja, kao i na druge srodne nedoumice kao što su:

Šta ako vam prete zarad potpisivanja sporazumnog raskida ugovora o radu ili su vas naterali da prilikom zapošljavanje potpišete tzv. blanko sporazum.

Tekst je namenjen svima koji žele da zaštite svoja prava, izbegnu pogrešne korake i imaju jasan uvid u pravne posledice odluke da napuste posao „sporazumno“.

1. Kako prepoznati (ne)zakonit sporazumni raskid ugovora o radu?

Sporazumni prestanak radnog odnosa deluje kao jednostavno rešenje koje odgovara i poslodavcu i zaposlenom. Međutim, upravo zbog te „prividne jednostavnosti“, u praksi se često javljaju zloupotrebe, greške i formalni propusti koji mogu ugroziti zakonitost i punovažnost samog sporazuma. 

Prepoznavanje (ne)zakonitosti zahteva pažljivo praćenje nekoliko važnih koraka, a koje ćemo izložiti upravo u narednim pasusima:

1. Sporazumni raskid ugovora o radu uvek počinje predlogom

U praksi, procedura sporazumnog raskida obično započinje tako što jedna strana – bilo poslodavac, bilo zaposleni – upućuje predlog za prestanak radnog odnosa. 

Iako Zakon o radu ne propisuje obavezu postojanja pisanog predloga kao uslov za punovažnost, preporučljivo je da taj predlog bude sastavljen u pisanoj formi i da se ostavi razuman rok drugoj strani da se izjasni.

Zašto je to važno? 

Zato što predlog ne samo da pokreće proceduru, već obezbeđuje dokaz da je postojala namera da se razgovara o uslovima prekida radnog odnosa. Uz to, u predlogu se mogu unapred navesti i međusobna prava i obaveze, čime se stvara osnova za kasniji pravno valjan sporazum.

Dakle, najvažnije pitanje koje se u ovom koraku postavlja jeste: Da li je zaposleni zaista želeo da potpiše sporazum ili je bio primoran?

Ako volja zaposlenog nije slobodna, sporazum može biti rušljiv ili ništav pred sudom, u zavisnosti od okolnosti.

Napomena: Bez obzira na to ko je inicirao sporazum, poslodavac je dužan da pre potpisivanja sporazuma o prestanku radnog odnosa pisanim putem upozori zaposlenog da sporazumom gubi pravo na novčanu naknadu za nezaposlenost, kao i s tim povezane doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje.

2. Sporazumni raskid ugovora o radu mora imati zakonom određenu formu

Sporazumni raskid ugovora o radu, da bi bio zakonit i punovažan, mora ispuniti sledeće uslove:

• Mora imati pisani oblik
• Mora imati potpise obe strane
• Mora sadržati tačan datum prestanka radnog odnosa, informacije o neisplaćenim zaradama i naknadama (uključujući neiskorišćen godišnji odmor) i roku isplate, kao i informacije o eventualnim obavezama zaposlenog prema poslodavcu (npr. vraćanje službene opreme).

Sve nedoumice, dvosmislenosti ili izostavljanje ovih elemenata mogu ugroziti pravnu sigurnost zaposlenog i dovesti do toga da sporazum ne proizvodi željena pravna dejstva.

3. Poslodavac mora doneti Rešenje o prestanku radnog odnosa 

Nakon zaključenja sporazuma, poslodavac je dužan da donese rešenje kojim se konstatuje prestanak radnog odnosa po osnovu sporazuma. U rešenju moraju biti navedeni:

• dan prestanka radnog odnosa,
• rokovi isplate obaveza,
• pouka o pravnom leku (rok od 60 dana za pokretanje spora pred sudom).

Ovo rešenje mora u svemu biti usklađeno sa samim sporazumom, jer predstavlja njegovu formalnu potvrdu. 

Iako deluje kao formalnost, nedonošenje ovog rešenja ili odstupanja u njegovoj sadržini mogu se tumačiti kao propusti poslodavca, koji mogu imati posledice u potencijalnim radnim sporovima.

Dakle, sporazumni raskid ugovora o radu je zakonit i punovažan samo ako:

• postoji slobodna i obaveštena saglasnost zaposlenog na sporazumni raskid ugovora
• sve strane su upoznate sa posledicama, posebno u pogledu gubitka prava iz nezaposlenosti,
• sve je urađeno u pisanoj formi, sa jasnim i potpunim sadržajem,
• nakon potpisivanja, poslodavac donosi formalno rešenje koje odgovara sporazumu.

Svako odstupanje – bilo u proceduri, bilo u suštini (npr. prisila, prevara, manjkava forma) – može predstavljati osnov za pobijanje sporazuma pred sudom.

2. Da li ću imati pravo na novčanu naknadu sa biroa ako potpišem sporazumni raskid ugovora o radu?

Ukoliko zaposleni potpiše sporazumni raskid ugovora o radu, u većini slučajeva gubi pravo na novčanu naknadu sa biroa, odnosno od Nacionalne službe za zapošljavanje. 

Ovo pravilo proizilazi iz Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji precizira koji načini prestanka radnog odnosa daju pravo na ovu naknadu.

Naime, pravo na novčanu naknadu sa biroa imaju lica kojima je radni odnos prestao:

• kao tehnološkom, organizacionom ili ekonomskom višku (otkaz od strane poslodavca),
• istekom ugovora o radu na određeno vreme,
• zbog prestanka postojanja poslodavca,
• zbog povrede radne discipline, ako zaposleni to osporava i spor dobije.

Sporazumni raskid ugovora o radu ne spada u ove slučajeve, jer se smatra da je zaposleni dobrovoljno pristao da mu radni odnos prestane. Samim tim, zakon pretpostavlja da mu nije potrebna državna pomoć u vidu novčane naknade.

Međutim, još jednom, bez obzira na to što se sporazumni raskid tretira kao dobrovoljan čin, poslodavac ima obavezu da zaposlenog, pre potpisivanja sporazuma, u pismenoj formi obavesti o posledicama tog sporazuma u pogledu prava na novčanu naknadu.

Povreda ove obaveze može dovesti do ništavosti sporazuma, ukoliko bi zaposleni dokazao da nije znao za posledice i da je bio doveden u zabludu.

Napomena: Ako vam poslodavac isplati neku „naknadu“ prilikom potpisivanja sporazumnog raskida ugovora o radu, npr. zaradu za naredna 2-3 meseca unapred ili neki stimulativni iznos da izbegne davanje otkaza, ova isplata nije zakonska obaveza poslodavca niti je pravo zaposlenog. Ona se koristi u praksi kao motiv da zaposleni pristane na sporazumni raskid ugovora o radu, i njenim prihvatanjem i dalje gubite pravo na naknadu sa biroa i druga prava koja bi vam sledovala da ste dobili otkaz.

Primer iz prakse:

Zaposleni M.M. iz Subotice, nakon 5 godina rada kod istog poslodavca, bio je usmeno obavešten da više nema potrebe za njegovim angažmanom i da mu je u interesu da potpiše sporazumni raskid, uz obećanje da će mu biti isplaćena dve mesečne zarade kao „nagrada za korektnu saradnju“.

Nakon potpisivanja sporazuma, M.M. se prijavio na biro, ali je njegova prijava za novčanu naknadu odbijena – upravo zato što je radni odnos prekinut sporazumno, a ne otkazom poslodavca. Kako nije imao pismeni dokaz da je bio obavešten o posledicama, pokrenuo je parnični postupak, tvrdeći da je bio doveden u zabludu.

U konkretnom slučaju, sud je ipak odbio njegovu tužbu jer nije bilo elemenata prisile ili prevare – ali da jeste, postojala bi mogućnost da se sporazum poništi.

3. Da li je bolje da insistiram da dobijem otkaz ili da potpišem sporazumni raskid ugovora o radu?

Da se nadovežemo na prethodno pitanje, odgovor zavisi od toga šta vam je u ovom trenutku najvažnije:

• brži završetak radnog odnosa,
• pravo na novčanu naknadu sa biroa,
• mogućnost da vodite radni spor, za slučaj da se prilikom savetovanja sa advokatom ispostavi da su postojale nepravilnosti koje daju osnov za to
• ili održavanje dobrih odnosa s poslodavcem.

Ako vam je cilj da dobijete naknadu sa biroa, ne potpisujte sporazum već sačekajte da dobijete otkaz. Isto važi i ako želite da dobijete otpremninu koja vam pripada (s tim da ponekad poslodavci ponude da vam otpremninu daju i u slučaju sporazumnog raskida ugovora, u kojem slučaju to može biti okej rešenje za obe strane).

Kod otkaza ugovora o radu, ukoliko je isti nezakonit, možete tužiti poslodavca zbog toga, ali se potpisom sporazumnog raskida ugovora odričete takvih potraživanja, pa bi bilo teško dokazati bilo kakvu povredu prava ukoliko npr. nakon razgovora sa advokatom otkrijete da je jeste bilo.

U svakom slučaju, najsigurnije vam je da pre nego što potpišete sporazumni raskid ugovora o radu zatražite par dana za konsultaciju sa advokatom za radno pravo i dobro se upoznate sa sadržajem koji potpisujete. Na ovaj način ćete biti sigurni koja opcija je za vas najisplativija, u svakom pogledu.

4. Da li me poslodavac može naterati da potpišem sporazumni raskid ugovora?

Slično kao i kod aneksa ugovora o radu, gde zaposleni ponekad bivaju stavljeni pred svršen čin (‘potpiši ili dobićeš otkaz’), i kod sporazumnog raskida nije redak slučaj da se pristanak zaposlenog formalno ispoštuje, ali da suštinski bude dat pod pritiskom ili pretnjom otkazom. 

Međutim, važno je znati da vas poslodavac nikako ne može naterati da potpišete sporazumni raskid ugovora o radu — jer, kao što i sama reč kaže, sporazum znači da su obe strane saglasne.

Ako ne želite da raskinete radni odnos, imate pravo da odbijete potpisivanje sporazuma bez ikakvog obrazloženja. Vaše odbijanje ne može biti osnov za otkaz.

Nažalost, u praksi poslodavci ipak često pritiskaju zaposlene da ih ubede u potpisivanje sporazumnog raskida ugovora o radu, npr. tako što:

• Najave otkaz pa kažu „Bolje ti je da potpišeš sporazum — da se ne vučemo po sudu“, ili
• Obećaju otpremninu u sporazumu, iako to zakonski ne moraju, ili
• Namerno stvore lošu atmosferu na radnom mestu kako bi zaposleni pristao na sporazumni raskid ugovora 
• Prete lošim preporukama za sledeći posao 

I važno je da znate da su ovo sve oblici pritiska koji mogu predstavljati zloupotrebu prava, pa i mobing, te da možete tražiti zaštitu od njih pred sudom. Ali, ako potpišete sporazumni raskid ugovora o radu, teže ćete se kasnije pozvati na „nisam želeo/la“ bez vrlo konkretnih dokaza.

Dakle, još jednom, ne potpisujte ništa na prvu, bez savetovanja sa advokatom.

5. Da li blanko sporazumni raskid ugovora koji sam potpisao prilikom zapošljavanja važi?

Blanko sporazumni raskid ugovora o radu koji ste potpisali prilikom zapošljavanja najverovatnije nije pravno važeći.

Zašto, odnosno šta je problem sa „blanko“ sporazumom?

U pravnom smislu, sporazum o raskidu mora da izražava pravu, svesnu i aktuelnu volju zaposlenog i poslodavca da prekinu radni odnos u određenom trenutku. Ako ste potpisali prazan papir ili dokument bez datuma i konkretnih okolnosti, to se može smatrati manjkom saglasnosti volja – što je suštinski element svakog ugovora.

Pravna teorija i sudska praksa prepoznaju ovakav dokument kao sporan i moguće ništav, jer se potpis ne odnosi na stvarni trenutak odluke, već je dat unapred, pod nejasnim uslovima, često i pod pritiskom ili iz neznanja.

Sad, u praksi nažalost postoje slučajevi u kojima su poslodavci naknadno dopunjavali datume ili detalje na već potpisanim blanko sporazumima i pokušavali da ih iskoriste kao osnov za prestanak radnog odnosa. 

Ako se to desilo vama, i ako povodom toga pokrenete sudski spor, možete očekivati da će sud ispitivati:

• da li je vaša volja bila ozbiljno i svesno izražena
• da li je dokument popunjen nakon potpisivanja
• da li je postojala prinuda, prevara, zabluda

Ako uspete da dokažete da je potpis dat unapred, bez saznanja o datumu ili nameri, sud može proglasiti sporazum ništavim i obavezati poslodavca da vas vrati na posao (ili van isplati odštetu).

6. Šta ako mi poslodavac preti da će mi dati otkaz kao tehnološkom višku ako ne potpišem sporazumni raskid ugovora o radu?

Nažalost, u praksi se dešava da poslodavci zloupotrebljavaju institut tehnološkog viška da izvrše pritisak na zaposlenog da potpiše sporazumni raskid – jer im je to pravno i finansijski “čistije” rešenje.

O čemu je ovde reč?

Naime, otkaz zbog tehnološkog viška  je zakonit samo ako su ispunjena određena zakonska pravila, i to:

• Stvarna potreba za ukidanjem radnog mesta (npr. automatizacija, smanjenje obima posla, gašenje sektora),
• Odluka o organizacionim promenama (interni akt poslodavca),
• Pisana ponuda drugog radnog mesta, ako postoji,
• Poštovanje kriterijuma za izbor viška, ako ima više zaposlenih na istoj poziciji.

Ako nijedan od ovih uslova nije ispunjen, a vi dobijete otkaz, poslodavac krši zakon i vaš otkaz može biti neosnovan.

U praksi se dešava, baš iz ovog razloga, da poslodavci koji žele da se „reše“ nekog zaposlenog iz sopstvenih subjektivnih razloga, ali nemaju zakonski osnov da zaposlenom daju otkaz (nema povrede radne obaveze, nema povrede radne discipline, nije tehnološki višak i sl.), prete zaposlenom sa:

• „Ako ne potpišeš sporazum, daćemo ti otkaz kao višku.“ – iako neće, jer nemaju zakonski osnov za to, ili hoće, nadajući se da vi nećete angažovati advokata da proveri zakonitost ove odluke i pomogne vam u pokretanju sudskog spora.
• „Teško ćeš naći drugi posao, bolje da se lepo raziđemo.“ – što je vrsta pritiska.
• „Ako ne potpišete sporazum, nećemo vam dati otpremninu.“ – što nije dozvoljeno, ako vam otpremnina pripada po zakonu.

U svakom slučaju, najbolja opcija vam je da ne potpisujete sporazumni raskid ugovora o radu, bez prethodnog saveta advokata za radno pravo, pa makar i dobili otkaz zbog toga.

Ako dobijete otkaz (npr. zbog tehnološkog viška), obavezno treba da zatražite pisano rešenje o otkazu i proverite sa svojim advokatom da li je valjano obrazloženo, a zatim ako utvrdite zloupotrebu, možete da pokrenete i radni spor pred sudom.