Otpremnina kod otkaza ugovora o radu

Ako ste zaposleni već godinama kod istog poslodavca i upravo ste saznali da se u firmi spremaju promene u organizaciji ili da dolazi do smanjenja broja zaposlenih, verovatno vam glavom prolazi hiljadu pitanja kada je u pitanju otpremnina kod otkaza: 

  • Hoću li dobiti otpremninu? 
  • Koliki će biti iznos te otpremnine?
  • Kada će mi biti isplaćena? 
  • I šta ako poslodavac odbije da je isplati?

Ovo su sve realna i ozbiljna pitanja, naročito za zaposlene koji su ulagali vreme, trud i znanje u isti posao godinama, a sada se suočavaju sa neizvesnošću. 

Da bi odgovorili na njih, u ovom tekstu ćemo jasno i konkretno razložiti: kada imate pravo na otpremninu kod otkaza ugovora o radu, koliki je njen zakonski minimum, kako se obračunava, šta sve ulazi u osnovicu i na šta posebno da obratite pažnju kako ne biste ostali uskraćeni za svoja prava.

1. Kada zaposlenom pripada otpremnina kod otkaza ugovora o radu?

Zakon o radu generalno propisuje samo dve situacije kada zada zaposlenom pripada otpremnina:

Imajući u vidu da je fokus ovog teksta otpremnina kod otkaza ugovora o radu, u nastavku ću se fokusirati isključivo na ovaj slučaj, a samo ću kratko napomenuti da otpremnina zbog odlaska u penziju iznosi najmanje dve prosečne zarade.

Naime, zakon nalaže da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu, u iznosu određenom opštim aktom ili ugovorom o radu, ali ne ispod zakonskog minimuma (nešto više o iznosu otpremnine u narednom delu članka, a za sad obratite naročitu pažnju na akcenat na reči „pre“, koji je bitan jer je namena otpremnine da se zaposlenom obezbedi finansijska podrška između prestanka i početka novog posla).

S tim u vezi, neisplaćivanje (ili neblagovremeno isplaćivanje) otpremnine se smatra prekršajem, a za koji:

  • Poslodavac sa svojstvom pravnog lica može biti kažnjen novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara.
  • Poslodavac-preduzetnik može biti kažnjen novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara.
  • Odgovorno lice u pravnom licu može biti kažnjeno novčanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara.

Ono što je ovde još važno spomenuti jeste da poslodavac ne može zaposlenog navesti da se odrekne svog prava na otpremninu. Otpremnina je ustavom zagarantovano pravo, neotuđivo za zaposlenog, što znači da bi bilo kakav sporazum o odricanju od otpremnine kao dela pravne zaštite – bio ništavan (što je potvrdio i Vrhovni sud ovde).

2. Koliko iznosi otpremnina kod otkaza ugovora o radu?

Visina otpremnine kod otkaza ugovora o radu (bilo na određeno ili neodređeno) se, kao što sam napomenula, utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Inače, zaradom se u smislu Zakona o radu  smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

Iz ovakve zakonske odredbe možemo da zaključimo, između ostalog, da zakon ne propisuje eksplicitno minimalan staž potreban za ostvarivanje prava na otpremninu, ali se iz „navršena godina rada“ može zaključiti da je za ostvarenje ovog prava neophodno minimalno 12 meseci rada.

Što se tiče situacije u kojoj npr. zaposleni ima 10 radnih godina I 2 meseca, opšte tumačenje je da se dva meseca „preko“ navršene godine ne uzimaju u obzir/ne uračunavaju, takođe zbog uslova „navršene“ godine. 

Dakle,  računa se trećina zarade za svaku punu godinu rada, ali ne i za nepunu.

Važno je napomenuti i da se opštim aktom ili ugovorom o radu ne može utvrditi duži period za isplatu otpremnine od zakonom utvrđenog perioda.

E sad, ovde se u praksi često javlja još jedno pitanje, a to je pitanje: Da li se za isplatu otpremnine računa bruto plata (tj. plata koju zaposleni prima sa svim dodacima i porezima) ili neto plana?

Jer ako bi se računala neto plata, nominalna vrednost otpremnine bi bila manja za iznose poreza/doprinosa. 

Odgovor je da većina kolektivnih akata predviđa bruto računicu (sa čim se slaže i Ministarstvo rada), dok je u sudskoj praksi bilo i drugačijih tumačenja.

Primer: 

Marku Jovanoviću je poslodavac otkazao ugovor o radu iz razloga što je prestala potreba za obavljanjem posla koji je on obavljao, usled organizacionih promena. U trenutku prestanka radnog odnosa, Marko je kod poslodavca imao 10 godina neprekidnog radnog staža.

Ako znamo da:

  • Marko ima pravo na otpremninu u iznosu koji ne može biti manji od zbira trećine njegove prosečne mesečne zarade kod poslodavca za svaku navršenu godinu rada kod tog poslodavca.
  • Markova prosečna mesečna zarada u poslednja tri meseca rada iznosila je 80.000 RSD.

Zakonski minimum otpremnine računa se ovako:

  • Trećina od 80.000 RSD = 26.666,67 RSD
  • Za 10 godina rada: 26.666,67 × 10 = 266.666,70 RSD

Dakle, zakonski minimum otpremnine koji poslodavac mora da isplati Marku iznosi 266.666,70 RSD na ime otpremnine. 

Međutim, ako su opštim aktom poslodavca (npr. pravilnikom o radu ili kolektivnim ugovorom) ili ugovorom o radu predviđeni povoljniji uslovi (veći koeficijent, dodatne naknade, obračun po godinama ukupnog radnog staža, itd.), poslodavac je dužan da isplati otpremninu u skladu sa tim povoljnijim pravilima.

Poslodavac Marku takođe mora da isplati neisplaćenu zaradu za poslednji mesec rada (srazmerno do dana prestanka radnog odnosa), naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor i eventualne druge naknade predviđene ugovorom ili pravilnikom (npr. jubilarne nagrade ako je taj mesec navršena određena godina rada).

3. Da li se u visinu otpremnine kod otkaza ugovora o radu računa i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca?

Da, uračunava se, s tim da se promena vlasništva nad kapitalom ne smatra promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu.

Takođe, zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.

4. Da li zaposlenom sleduje otpremnina i ako potpiše sporazumni raskid ugovora o radu?

U suštini, ne, odnosno zakon ne predviđa ovu vrstu otpremnine, s tim da ona jeste odomaćena u praksi kao tzv. stimulativna otpremnina. 

Reč je, dakle, o naknadi/novčanoj stimulaciji koju poslodavac isplaćuje dobrovoljno zaposlenom koji je pristao na zaključenje sporazumnog raskida ugovora o radu, s tim da je preduslov za isplatu takve otpremnine da rok i iznos iste budu ugovoreni/predviđeni sporazumnim raskidom ugovora o radu.

5. Da li postoji neki rok za isplatu otpremnine?

U slučaju otpremnine kod otkaza ugovora o radu, ne postoji tačno definisan rok, već samo odrednica da otpremnina mora biti isplaćena pre otkaza. 

U praksi se ponekad navodi I mogućnost uplaćivanja sa odloženim trajanjem (npr. na nekoliko rata), ali to direktno krši zakon.

U slučaju otpremnine zbog odlaska u penziju, poslodavac je dužan da otpremninu isplati u roku od 30 dana odlaska u penziju zaposlenog. 

6. Koja je procedura ako poslodavac zaposlenom ne isplati ili obračuna otpremninu nižu od zakonom propisane?

Po pravilu, ako zaposlenom otpremnina nije isplaćena na vreme, otkaz koji je zaposleni dobio postaje nezakonit.

U tom slučaju, zaposleni ima pravo da osporava takav otkaz, ali i da tužbom zahteva isplatu. 

Napomena: Po opštem pravilu, potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju za 3 godine od dana kad su dospela (dakle, od dana kada je otpremnina trebala biti isplaćena). To znači da zaposleni ima 3 godine da potražuje otpremninu sudskim putem.

U svakom slučaju, poželjno je da se pre pokretanja radnog spora zbog neisplaćene ili pogrešno isplaćene otpremnine prvo posavetujete sa advokatom za radno pravo.

Poslednji tekstovi