Otkaz ugovora o radu: Sve što treba da znate ako ste ostali bez posla

Otkaz ugovora o radu je jedna od onih situacija koje većini ljudi unesu nemir i osećaj nesigurnosti – naročito ako se desi iznenada ili u okolnostima koje nisu do kraja jasne.

 Iako se najviše prekida radnog odnosa u Srbiji dešava zbog isteka roka na koji je radni odnos zaključen ili po sporazumu sa poslodavcem – gotovo 60% svih prekida radnog odnosa – mnogi se ipak suoče sa otkazom koji dolazi od strane poslodavca, neretko nezakonitim, i tada je važno znati svoja prava.

Zato je ovaj članak za sve koji su ostali bez posla, koji sumnjaju u zakonitost otkaza, ali i za one koji žele da se pripreme unapred – jer svako ko je zaposlen može doći u situaciju da mora da reaguje brzo, pribrano i informisano na otkaz.

Ovde ćete naći praktične i pravno utemeljene odgovore na ključna pitanja: kada poslodavac ima pravo da Vam da otkaz, kako izgleda zakonska procedura, da li je otkaz koji ste dobili nezakonit, da li imate pravo na otpremninu, i šta možete preduzeti. 

Jer kada znate svoja prava, lakše je boriti se za njih.

1. Koji su razlozi za otkaz ugovora o radu i kako da prepoznam nezakonit otkaz?

Treba da znate da Vam poslodavac može dati otkaz ugovora o radu samo u jasno definisanim slučajevima propisanim Zakonom o radu, i to uz poštovanje zakonom utvrđene procedure. 

Neki od najčešćih osnova za otkaz su sledeći:

1. Povreda radne obaveze –na primer ako nesavesno izvršavate zadatke, zloupotrebljavate ovlašćenja, nenamenski koristite sredstva rada ili ne koristite zaštitnu opremu. Ove povrede mogu biti i dodatno definisane internim aktima poslodavca.
2. Neostvarivanje radnih rezultata – čak i ako nema Vaše krivice, poslodavac može da Vam otkaže ugovor ako ne postižete rezultate rada ili nemate neophodna znanja i sposobnosti za posao koji obavljate. Ova procedura mora biti pažljivo sprovedena i u skladu sa zakonom.
3. Višak zaposlenih – Ako zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za Vašim radnim mestom, poslodavac može da Vam da otkaz kao tehnološkom višku. U tom slučaju, imate pravo na otpremninu koja mora biti isplaćena pre prestanka radnog odnosa.
4. Nepoštovanje radne discipline – Otkaz može uslediti i ako, na primer, odbijete da izvršavate naloge poslodavca, ne dostavite lekarsku potvrdu na vreme, dođete na posao pod dejstvom alkohola, ili se ponašate tako da nastavak rada nije moguć. I ovde poslodavac može internim aktima predvideti dodatne slučajeve.

U svakom od navedenih slučajeva, poslodavac je dužan da donese pisano rešenje sa jasnim obrazloženjem i da ga pravilno uruči. 

Ako se procedura ne poštuje, ili ako ste dobili otkaz ugovora o radu bez pravnog osnova, takav otkaz može biti utvrđen kao nezakonit u sudskom postupku.

2. Da li mi poslodavac sme dati otkaz ugovora o radu dok sam na bolovanju?

Ukratko: Da.

S tim da sama činjenica da ste na bolovanju, odnosno samo bolovanje, ne može biti osnov za otkaz ugovora o radu.

Međutim, ako postoje opravdani razlozi za otkaz, predviđeni Zakonom o radu, unutrašnjim aktima poslodavca i/ili ugovorom o radu, poslodavac može da Vam da otkaz čak i za vreme bolovanja.

Primera radi, ako ste pre otvaranja bolovanja učinili neku od povreda radne obaveze ili radne discipline, pa ste otvorili bolovanje da izbegnete otkaz ugovora o radu, i onda je Vaš poslodavac za vreme bolovanja otkrio za tu povredu – on može da Vam da otkaz. 

Samo je bitno da poslodavac precizno obrazloži i potkrepi tvrdnju da je do nastanka razloga za otkazivanje ugovora o radu došlo pre otvaranja bolovanja.

Takođe, zloupotreba bolovanja predstavlja poseban razlog za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca.

3. Da li mi poslodavac sme dati otkaz ugovora o radu zato što nisam potpisao nepovoljan aneks ugovora o radu?

Ovo je jedna od češćih dilema, ali generalno pravilo je da ako Vam poslodavac ponudi aneks ugovora o radu, a Vi odbijete da ga potpišete, poslodavac ima pravo da Vam da otkaz.

E sada, namerno kažem „generalno pravilo“, jer postoje izuzeci. Naime, ukoliko smatrate da je aneks koji Vam je poslodavac ponudio nezakonit, moguća su sledeća dva scenarija:

• Potpisivanje aneksa, sa podnošenjem tužbe radi poništaja istog
• Nepotpisivanje aneksa i podnošenje tužbe radi poništaja otkaza

Tek ako ukoliko sud utvrdi da je aneks ugovora bio nezakonit, otkaz ugovora o radu će biti poništen.

4. Šta mogu da uradim ako je moj otkaz ugovora o radu nezakonit?

Ako smatrate da je Vaš otkaz ugovora o radu nezakonit, možete se obratiti  sudu i zatrašiti poništaj rešenja o otkazu.

Ako sud utvrdi da je Vaš radni odnos prekinut bez pravnog osnova, sud će naložiti poslodavcu da Vas vrati na posao (ako ste to zahtevali) i dosutiti Vam naknadu štete, kao i:

• obaveznu isplatu izgubljenih zarada za ceo period koliko niste radili, odnosno za celo trajanje sudskog spora
• obavezu uplatu pripadajućih poreza i doprinosa za ceo ovaj period
• obaveznu nadoknadu troškova povodom vođenja radnog spora, od strane poslodavca

Ako pak ne želite povratak, ili ako poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje vraćanje onemogućavaju, sud može narediti samo isplatu odštete – maksimalno do 36 prosečnih zarada – umesto vraćanja na rad. 

U slučaju da sud utvrdi da jee formalni postupak otkaza bio prekršen, odnosno da nije ispoštovan, ali je nastupila situacija koja bi inače opravdavala otkaz, vršenje vraćanja na rad se odbija, a zaposleni dobija odštetu do 6 mesečnih zarada. 

Radni spor možete pokrenuti u roku od 60 dana od uručenja otkaznog rešenja. Pored sudskog postupka, možete prijaviti svoj slučaj inspekciji rada, mada je ovo u praksi generalno manje efektivna ruta.

5. Kako treba da izgleda procedura zakonitog otkaza ugovora o radu od strane poslodavca?

Prvo što treba da znate je da poslodavac ima ograničen vremenski rok za davanje otkaza.

Naime, Zakon o radu propisuje da poslodavac zaposlenom može dati otkaz najkasnije:

• 6 meseci od dana kada je saznao za okolnosti koje predstavljaju osnov za otkaz, i
• 1 godinu od kada su te okolnosti nastale.
• Ako se otkaz daje zbog krivičnog dela zaposlenog, rok za otkaz prati zakonski rok zastarelosti za krivično gonjenje.

Ako daje otkaz ugovora o radu u roku, poslodavac je dalje dužan da zaposlenog pisanim putem upozori zašto mu daje otkaz (pravni osnov, npr. neopravdani izostanak sa posla), iznese činjenice i dokaze koji govore u prilog tome, i ostavi zaposlenom rok od najmanje 8 dana da se na te činjenice izjasni. 

Takođe, ukoliko se otkaz planira zbog nezadovoljavajućih rezultata u radu, poslodavac je u obavezi da:

• prethodno dostavi zaposlenom pisano obaveštenje o nedostacima u radu,
• pruži jasna uputstva i primeren rok za ispravku.

Ako zaposleni ne popravi učinak u datom roku, tek tada može uslediti otkaz.

Inače, zaposleni ima pravo da u roku za izjašnjenje uz svoj odgovor priloži i mišljenje sindikata čiji je član. Poslodavac mora da razmotri dostavljeno mišljenje, iako nije obavezan da ga prihvati.

Konačno, nakon što je ispoštovan rok za izjašnjenje, eventualno razmotreno mišljenje sindikata, i nakon što su istekli svi primereni rokovi za ispravku, poslodavac donosi pisano rešenje o otkazu.

Rešenje mora da sadrži:

• zakonski osnov za otkaz,
• obrazloženje sa činjenicama i dokazima,
• pouku o pravnom leku (npr. mogućnost tužbe ili arbitraže),
• datum prestanka radnog odnosa.

Rešenje o otkazu ugovora o radu se zaposlenom dostavlja lično (u prostorijama poslodavca) ili poštom na adresu prebivališta/boravišta. Ako se ne može uručiti, poslodavac sačinjava službenu belešku o neuspelom pokušaju, kači rešenje na oglasnu tablu firme, te se isto smatra uručenim nakon 8 dana.

Radni odnos prestaje danom dostavljanja rešenja, osim ako nije naveden drugi datum.

6. Kako se daje otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog?

Pored otkaza ugovora o radu od strane poslodavca I sporazumnog raskida ugovornog odnosa, Zakon daje zaposlenom jednostrano pravo da raskine radni odnos u svakom trenutku. 

Ovakav „otkaz“ zaposleni daje pisanim putem i mora ga dostaviti najmanje 15 radnih dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok ugovora o radu).

Naravno, ppštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok ugovora o radu, ali ne duži od 30 dana. 

Što se tiče same forme otkaza, nije potrebno navođenje i obrazlaganje otkaza. 

Još je važno da znate da, prema zakonu, zaposleni koji daje otkaz nema pravo na posebnu otpremninu.

7. Kada mi pripada otpremnina za otkaz ugovora o radu?

Otpremnina za otkaz ugovora o radu se isplaćuje zaposlenom samo kod otkaza zbog tehnoloških, ekonomskih, organizacionih promena (tzv. tehnološki višak), i prilikom odlaska u starosnu penziju.