Kome prijaviti mobing na poslu?

Kome prijaviti mobing na poslu je jedno od najvažnijih pitanja vezanih za pokretanje postupka zaštite od zlostavljanja na radu.

Znate zašto?

Zato što ne postoji samo jedna procedura, već čak tri moguće u zavisnosti od okolnosti vašeg slučaja:

• Prijava mobinga na poslu poslodavcu
• Prijava mobinga na poslu sudu
• Prijava mobinga na poslu policiji ili javnom tužiocu

Kako da znate kome baš vi treba da prijavite mobing na poslu? Odgovor ćete pronaći u nastavku ovog teksta.

Prijava mobinga na poslu poslodavcu

Nije svejedno da li mobing protiv vas vrši:

• Poslodavac
• Odgovorno lice kod poslodavca (čitaj: direktor)
• Kolega

Ukoliko mobing protiv vas vrši nadređeno lice (poslodavac ili direktor), mi govorimo o vertikalnom mobingu. Ukoliko mobing protiv vas vrši kolega, onda je reč o horizontalnom mobingu.

E upravo se u razlici između ove dve vrste mobinga krije i odgovor na pitanje kome prijaviti mobing na poslu.

Ukoliko ste žrtva horizontalnog mobinga od strane radnog kolege, mobing ćete obavezno prijaviti svom poslodavcu ili kadrovskoj (HR) službi ili ekvivalentu kod poslodavca.

Kako?

Tako što ćete podneti pisani i obrazloženi zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja neposredno nekom od ovih lica.

Da li baš morate neposredno?

Ne morate! 

Zakon dozvoljava da zahtev u vaše ime (I uz vašu pisanu saglasnost) podnesu još i:

• predstavnik sindikata
• lice nadležno za poslove bezbednosti i zdravlja na radu
• predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu ili odbor za bezbednost i zdravlje na radu

Na ovaj način je pokretanje postupka olakšano za one koji možda ne žele ili ne mogu sami da se suoče sa situacijom, ali u svakom slučaju imajte u vidu da ne postoji alternativni put prijavljanja horizontalnog mobinga nego prvo putem poslodavca.

Tužba za mobing na poslu

Ukoliko ste žrtva horizontalnog mobinga od strane poslodavca ili odgovornog lica kod njega (nekog drugog nadređenog u firmi), imate dve opcije, odnosno dva odgovara na pitanje kome prijaviti mobing na poslu:

• Možete pokrenuti postupak prvo kod poslodavca (ili recimo kadrovske), kao i u slučaju opisanom ranije – ali niste u obavezi; i
• Možete se obratiti direktno sudu tužbom.

Ukoliko se odlučite za prvi put, odnosno za obraćanje direktno poslodavcu, sledeći korak vam je pokušaj posredovanja. 

O njemu ću govoriti nešto malo kasnije, ali za sada treba da znate da ukoliko ovaj pokušaj propadne, vi i dalje imate opciju podnošenja tužbe, ali je morate podneti u roku od 15 dana od prijema obaveštenja da je posredovanje propalo, odnosno odluke o utvrđivanju odgovornosti zaposlenog kojom niste zadovoljni.

Ovo je tzv. rok zastarelosti.

Ukoliko se odmah odlučite na tužbu, imaćete 6 meseci od poslednje radnje mobinga (jer se mobing mora ponavljati kroz duži vremenski period, kao što sam pisala u tekstu šta je mobing) da je podnesete pre nego što to pravo izgubite.

Ovde će vam najveći izazov svakako biti dokazivanje mobinga.

A sada, pre nego što pređemo na treći način prijavljivanja mobinga, hajde da se osvrnemo na postupak posredovanja I šta od njega možete da očekujete.

Postupak posredovanja kod prijave mobinga na poslu

Postupak posredovanja predstavlja način da se problem mobinga reši mirnim putem, uz pomoć neutralne treće strane – posrednika. 

Nakon što vi podnesete ranije pomenuti obrazloženi zahtev I poslodavac ga zaprimi, poslodavac ima dužnost da vama i moberu u roku od 3 dana ponudi posredovanje kao alternativni način rešavanja sukoba mirnim putem, bez odlaska na sud.

Poslodavac vam neće nametati posrednika u postupku, već ćete ga birati zajednički – vi, mober I poslodavac – isto u roku od 3 dana. 

U praksi, ovde najčešće dođe do problema gde je nemoguće postići dogovora oko izbora posrednika, primarno zato što predložena osoba ili nije u potpunosti nepristrasna ili je predložena iz razloga sabotiranja celokupnog postupka. 

U svakom slučaju, nemogućnost izbora posrednika = neuspeo pokušaj posredovanja, u kojem slučaju vam jedino preostaje mehanizam tužbe. To i jeste najčešći scenario u praksi.

Međutim, ukoliko uspešno odaberete posrednika, možete očekivati da će ta osoba voditi odvojene i zajedničke razgovore među stranama, po hitnom i privatnom postupku. 

Kada kažem hitnom, mislim da se posredovanje najčešće okončava u roku od 8 radnih dana (*izuzetno 30 dana) i to:

• Postizanjem sporazuma između strana, a koji sadrži mere koje su usmerene na prestanak mobinga, odnosno isključenje mogućnosti nastavljanja mobinga. (Npr. premeštaj mobera u drugu radnu okolinu ili udaljenje sa rada, odnosno odbijanje rada od žrtve mobinga ukoliko poslodavac odbije da izrekne ove mere, a za koje vreme će žrtva uredno primati zaradu I biti zaštićen od otkaza)
• Odlukom posrednika da obustavi proces jer dalji postupak nije opravdan.
• Izjavom jedne od strana da odustaje od postupka.

U druga dva slučaja, kada posredovanje ne uspe, poslodavac je dužan da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti – I da moberu izrekne ili opomenu, ili meru udaljenja sa rada od četiri do 30 radnih dana bez naknade zarade, ili meru trajnog premeštaja u drugu radnu okolinu.

Ako se pitate da li može moberu dati otkaz u ovom slučaju – može (mada nije u obavezi), ali samo ukoliko u roku od šest meseci ponovo izvrši zlostavljanje.

Krivična prijava mobinga na poslu policiji ili javnom tužiocu

Iako se mobing ne spominje kao zasebno krivično delo u Krivičnom Zakoniku Srbije, pojedine radnje koje spadaju pod mobing to mogu biti.

Pa tako npr. ukoliko vas poslodavac ili kolega zlostavlja I muči na radu, ili ukoliko ugrožava vašu sigurnost pretnjama da će se fizički obračunati sa vama, možete prijaviti ova krivična dela policiji ili javnom tužiocu koji će onda po službenoj dužnosti goniti zlostavljača.

Takođe, uvreda može biti sastavni deo mobinga na poslu, a ista se smatra krivičnim delom, te bi pored vođenja postupka zbog mobinga, kao I postupka naknade štete zbog povrede časti I ugleda, mogli pokrenuti krivični postupak zbog nje. 

Sve su ovo, napominjem, zasebni postupci koji nemaju veze sa prethodno opisanima. 

Advokat za radno pravo Beograd

Ukoliko ste zbog pokretanja postupka zaštite od mobinga doživeli diskriminaciju na poslu, kažnjeni na bilo koji način, dobili otkaz ili proglašeni viškom – sve se ove radnje smatraju nezakonitim koliko I sam mobing, te za iste možete potražiti zaštitu pred sudom.

U tom slučaju, preporučuje se da kontaktirate advokata za radno pravo u Beogradu kako bi vas zastupao na ročištima I pomogao vam sa dokazivanjem da je do mobinga na poslu došlo.