Autorska prava u Srbiji: Sveobuhvatni vodič

Ako ste ikada napisali pesmu, snimili video, dizajnirali logo, osmislili edukaciju, objavili blog ili fotografisali događaj — već imate autorska prava. 

Pitanje je samo: znate li kako da ih zaštitite i koristite u svoju korist?

Ovaj tekst je za vas ako stvarate nešto svoje, sarađujete sa autorima, vodite biznis zasnovan na originalnom sadržaju ili jednostavno ne želite da napravite grešku koja vas može skupo koštati.

U njemu nećete pronaći puke zakonske odredbe, već konkretna objašnjenja šta zakonska rešenja zapravo znače za vas u praksi, i to kroz realne primere i savete u vezi toga kada je vreme da se konsultujete sa advokatom za autorska prava. 

(Jer ponekad watermark i disclaimer nisu dovoljni za zaštitu)

1. Koji zakon reguliše autorska prava u Srbiji​? 

Autorska prava u Srbiji reguliše (i štiti) Zakon o autorskom i srodnim pravima, ali i sam Ustav RS koji članom 73. garantuje slobodu naučnog i umetničkog stvaralaštva, štiteći kako moralna, tako i materijalna prava autora.

Autorska prava u Srbiji su, dakle, zakonom priznata i zaštićena prava, i to već od trenutka stvaranja originalnog književnog, naučnog, stručnog ili umetničkog dela. Drugim rečima, autor uživa zaštitu svojih autorskih prava po automatizmu i bez bilo kakve posebne registracije. 

Inače, Zakon o autorskom i srodnim pravima daje odgovore na sledeća pitanja:

• ko se smatra autorom,
• koja dela uživaju zaštitu,
• koja prava autor ima (moralna i imovinska)
• koliko traje zaštita autorskih prava
• i šta se dešava ako dođe do kršenja autorskih prava

2. Koje sve vrste autorskih prava postoje u Srbiji?

U Srbiji, mogli bismo da kažemo da postoje praktično 3 vrste autorskih prava:

• Moralna (lična) prava 
• Imovinska prava 
• Posebna/specifična prava koja štite autora u nekim dodatnim, praktičnim situacijama.

Više o svakom od ovih prava u nastavku.

3. Moralna autorska prava u Srbiji

Moralna autorska prava su neraskidivo vezana za ličnost autora i ne mogu se preneti na drugu osobu, čak ni ugovorom o prenosu autorskih prava. 

Ova prava štite vaše pravo da budete priznati kao autor i da se vaše delo ne koristi na način koji bi narušio vaš integritet ili ugled.

Konkretno, to su:

• pravo na priznanje autorstva
• pravo da vaše ime bude navedeno na svakom primerku dela
• pravo da odlučite kada i kako će delo biti objavljeno
• pravo na zaštitu integriteta dela
• pravo da se usprotivite iskorišćavanju dela koje može narušiti vašu čast ili reputaciju.

Drugim rečima, ovo su ona prava koja vam daju legitimitet kao autoru i štite vas čak i kada više niste nosilac imovinskih prava.

4. Imovinska autorska prava u Srbiji

Za razliku od moralnih, ova autorska prava mogu da se prenesu na drugog — kroz ugovor o autorskim pravima, licencu ili prodaju. 

Evo šta sve podrazumevaju imovinska autorska prava:

• pravo da dozvolite ili zabranite umnožavanje vašeg autorskog dela (kopiranje, štampanje, digitalna reprodukcija…),
• pravo da odlučite da li će se delo staviti u promet (npr. prodavati u knjižarama ili online),
• pravo na davanje dela u zakup,
• pravo na izvođenje ili predstavljanje (npr. predstava, koncert, javno čitanje),
• pravo na prenošenje izvođenja/predstavljanja (npr. livestream),
• pravo na emitovanje i reemitovanje (npr. TV, radio),
• pravo na javno saopštavanje dela, uključujući i dostupnost putem interneta,
• pravo da dozvolite ili zabranite prerađivanje, aranžiranje ili menjanje dela,
• pravo na javno saopštavanje i dela koje se emituje ili je sa nosača zvuka/slike (npr. puštanje pesme u kafiću ili video u galeriji).

Važno je znati da svako od ovih prava može biti monetizovano, odnosno može vam služiti kao izvor zarade – ako znate kako da ga koristite i zaštitite.

5. Posebna autorska prava u Srbiji

Postoje i neka prava koja su specifična za određene okolnosti ili tipove dela. 

Npr. tu spada pravo na pristup primerku dela, ako je isti potreban za neko novo izdanje, digitalizaciju i slično. Isto tako postoji i pravo slеđenja, koje se odnosi na autore likovne umetnosti i omogućava im procenat od svake naredne prodaje originalnog dela.

Zatim tu je i:

• pravo zabrane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti bez dozvole,
• preče pravo na preradu primerka arhitektonskog dela,
• pravo na posebnu naknadu,
• pravo na naknadu za davanje dela na poslugu (npr. u biblioteci).

Poprilično iscrpna lista autorskih prava u Srbiji, a koje garantuje Zakon o autorskom i srodnim pravima, zar ne?

6. Ugovor o prenosu autorskih prava

Prenos autorskih prava u Srbiji uređen je Zakonom o autorskom i srodnim pravima, a najčešće se vrši putem pisanog ugovora između autora (ili njegovog naslednika) i drugog lica tj. ugovora o prenosu autorskih prava.

Šta sve treba da znate o ovom ugovoru o autorskim pravima?

Za početak, ponovićemo da su moralna autorska prava neprenosiva. Ona su vezana za ličnost autora i ostaju njegova do kraja života, bez obzira na to ko iskorištava delo.

Imovinska prava se, sa druge strane, mogu preneti na drugo lice. Ovaj prenos može biti:

• Isključiv – kada pravo iskorišćavanja ima isključivo jedan sticalac i može dalje preneti pravo samo uz dozvolu autora;
• Neisključiv – kada više lica može istovremeno koristiti delo, a sticalac nema pravo da zabrani drugima korišćenje ili dalje prenosi pravo.

Ukoliko ugovor ne precizira o kojoj vrsti ustupanja se radi, podrazumeva se neisključivo pravo. I generalno, u slučaju bilo kakvih nejasnoća, zakon štiti autora tj. tumači se da je preneseno najmanje moguće pravo. Takođe, određena prava, poput dozvole za objavu ili emitovanje, moraju biti izričito ugovorena.

Dalje, prenos autorskih prava takođe može biti ograničen na više načina. Npr. može biti ograničen:

• Predmetno – odnosi se samo na određene radnje (npr. štampanje, emitovanje);
• Prostorno – važi samo za određenu teritoriju;
• Vremenski – važi samo za određeni period 

Zakon dozvoljava i dalje ustupanje stečenog imovinskog prava trećem licu, ali najčešće uz novu dozvolu autora – osim u slučaju prenosa firme koja je bila nosilac prava.

Važno: Prenos vlasništva nad fizičkim primerkom dela (npr. slika, rukopis, fotografija) ne znači i automatski prenos autorskih prava.

7. Važne napomene vezane za ugovor o autorskim pravima

Ugovorom o autorskim pravima mogu biti ustupljena čak i buduća dela, pod uslovom da su u ugovoru jasno određeni vrsta dela i način iskorišćavanja. Ono što nije dozvoljeno je blanko ustupanje svih budućih dela autora, niti za još nepoznate načine iskorišćavanja.

Što se tiče izmene ugovora o autorskim pravima, Zakon je dozvoljava ako se pokaže da je autorska naknada u nesrazmeri sa stvarno ostvarenim profitom. U tom slučaju, autor ima pravo da traži fer korekciju.

Dalje, ukoliko sticalac ne koristi delo kako je ugovoreno ili ga koristi u manjoj meri, autor može povući dozvolu – ali tek posle dve godine od zaključenja ugovora (ili šest meseci kod priloga za medije). U ovom slučaju, autor ima obavezu prethodnog upozorenja i davanja šanse da sticalac ispravi ponašanje.

Takođe, autor može opozvati pravo i ako postoji opasnost da iskorišćavanje dela naškodi njegovom ugledu, ali samo iz razloga koji su nastali posle zaključenja ugovora i za koje sticalac nije odgovoran. U tom slučaju autor mora nadoknaditi stvarnu štetu i pravno obezbediti njenu isplatu.

8. Kako zaštititi autorska prava?

Iako autorska prava nastaju automatski sa stvaranjem dela, preporučuje se da autor registruje svoje delo kod relevantnih institucija ili udruženja autora. 

Zašto? Zato što ova registracija može poslužiti kao dokaz o autorstvu i datumu nastanka dela u slučaju spora (npr. ako neovlašćeno lice koristi vaše autorsko delo, ili ga saopštava u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, itd.)

Takođe, zaštita autorskih prava može biti naročito korisna onima koji žele da ostvare pravo na IP BOX poresku olakšicu.

Naime, IP BOX predstavlja poreski podsticaj kojim se prihod ostvaren od iskorišćavanja deponovane intelektualne svojine — uključujući autorska dela — oporezuje po sniženoj stopi od samo 3% umesto standardnih 15%.

Međutim, da bi neko ostvario pravo na ovu olakšicu, neophodno je da je delo registrovano (deponovano) kod nadležnog organa najkasnije u godini za koju se traži poreski podsticaj.

Ova mera je posebno korisna za:

• autore softverskih rešenja, edukativnih materijala, kreativnih sadržaja,
• startape koji zarađuju kroz licence ili prodaju prava korišćenja svojih rešenja,
• pravna lica koja žele da optimizuju oporezivanje svojih prihoda na legalan način.

9. Tužba za autorska prava / kršenje autorskih prava

Ako neko koristi vaše autorsko delo bez dozvole — bilo da se radi o tekstu, fotografiji, dizajnu, muzici, videu ili softveru — zakon vam daje pravo da ga tužite za kršenje autorskih prava. 

I to ne samo zbog finansijske štete, već i zbog povrede vašeg moralnog prava kao autora, kao što je izostavljanje vašeg imena.

Šta konkretno možete da tražite sudskim putem?

U slučaju povrede autorskog prava ili ozbiljne pretnje da će do nje doći, možete podneti tužbu za autorska prava i tražiti:

• Utvrđivanje da je pravo povređeno
• Zabranu daljeg korišćenja dela
• Naknadu materijalne štete (ako ste, na primer, ostali bez honorara jer je neko neovlašćeno koristio vaše delo)
• Naknadu nematerijalne štete (ako je, recimo, vaše ime izostavljeno uz delo, što povređuje vaš profesionalni integritet)

Pa tako, na primer, ako je neko preuzeo vašu fotografiju sa interneta i objavio je misleći da je slika bez autorskih prava (odnosno slobodan za korišćenje jer nije bilo jasno na prvu ko je autor), vi možete da podnete tužbu za autorska prava i verovatno ćete je dobiti, jer sud u ovakvim slučajevima zauzima stav da neznanje nije opravdanje. 

Drugim rečima, osoba koja koristi tuđe delo mora da se potrudi da sazna ko je autor i da ga navede.

U slučaju da se zaista odlučite da podnesete tužbu zbog kršenja autorskih prava, naravno, moraćete da dokažete da je predmetno delo vaša originalna duhovna tvorevina. To se često radi preko veštačenja, gde stručnjak analizira delo i poredi ga sa spornim korišćenjem. 

Iz ovih razloga, korisno je da dokumentujete datum nastanka, procese rada, skice ili ranije verzije dela, i da po mogućstvu svoje delo deponujete ili registrujete.

10. Da li su stock fotografije slike bez autorskih prava?

Ukratko: Ne, stock fotografije nisu slike bez autorskih prava.

Naime, sve stock slike su autorska dela — dakle, imaju autora i autorska prava. Ono što je kod njih specifično je da su legalno dostupne za korišćenje (ali ne bez ikakvih pravila) i da autor (ili platforma sa koje ih skidate) njima upravlja preko licenci, te vam na taj način daje dozvolu da ih koristite pod određenim uslovima.

Postoje različite vrste stock fotografija:

• Royalty-free (bez dodatnih naknada, ali ne besplatne) – u ovom slučaju, jednom kupite slike i koristite je više puta, ali u granicama dozvole.
• Rights-managed (licenca za tačno određenu upotrebu) – sliku možete da koristite npr. samo za reklamu za jedan proizvod i samo godinu dana. Sve mimo toga? Kršenje autorskih prava.
• Besplatne stock slike (npr. sa Unsplash, Pexels, Pixabay) – ove slike često imaju Creative Commons licence, ali je i dalje preporučljivo da navedete autora slike, pogotovo ako licenca to traži. 

11. Koja je cena zaštite autorskih prava?

Odrediti koja je cena zaštite autorskih prava je moguće tek nakon sagledavanja zahteva svakog klijenta ponaosob, odnosno, standardizovana cena ne postoji.

Ono što je moguće odrediti jeste izdatak prema Zavodu za intelektualnu svojinu, odnosno iznos taksi koje ćete morati platiti (mada i ovome mora prethoditi konsultacija sa advokatom, da bi znali koje ćete sve takse morati platiti. 

U svakom slučaju, takse i celokupnu tarifu Zavoda za intelektualnu svojinu možete pronaći ovde.

Advokat za autorska prava – kada se javiti advokatu?

Autorska prava, odnosno njihova zaštita možda zvuči kao luksuz dok sve funkcioniše kako treba. 

Međutim, jednom kada neko prisvoji vaše delo, koristi ga bez dozvole, ili vam ponudi ugovor koji ne štiti vaše interese — shvatite koliko je ova vrsta zaštite zapravo važna.

Upravo zato vredi razmisliti o pravovremenom angažovanju advokata za autorska prava.

Bilo da ste autor, preduzetnik, dizajner, fotograf, copywriter, ili vlasnik firme koja koristi tuđa autorska dela — pravna podrška vam možete biti od značaja u sledećim situacijama:

• kada pripremate ili potpisujete ugovor o prenosu autorskih prava,
• kada želite da licencirate (ili ste već licencirali) neko delo,
• kada sumnjate da je neko povredio vaša prava,
• kada koristite stock sadržaje i niste sigurni da li imate potrebne dozvole,
• ako želite da ostvarite IP Box poresku olakšicu

Ako ste se prepoznali u nekoj od ovih situacija (ili samo želite da izbegnete komplikacije pre nego što se pojave), razgovor sa advokatom za autorska prava može vam uštedeti mnogo vremena, novca i potencijalnih neprijatnosti.